Slavnik

Download file: 20140629_053203.gpx

Socerb – Beka – Kozina – Slavnik
– 46 km  -5h

100%  vrlo zahtevna

Izlet na Slavnik (najviši vrh u zaleđu slovenačke obale)
Ovaj put izaberemo početnu tačku malo više – selo Socerb (370 nmv) na granici Slovenije i Italije, sa zanimljivom ruševinom utvrđenja na vrhu stene (jedan deo utvrđenja obnovljen je i u njemu je sada restoran). Uspon na Socerb (u nakoj kružnoj varijanti) može biti dovoljno duga i zanimljiva tura sama za sebe. Naravno, postoje i druge varijante uspona na Slavnik, ali mi smo izabrali ovu jer smo imali nameru da vozimo po nekadašnjoj granici iznad Trsta i zanimljivim stazama u toj okolini.

Po samoj ivici stene vozimo do Vrha Griže (457 nmv) gde ulazimo u Italiju. Na samom vrhu je zadnja karaula nekadašnje SFRJ. Nastavljamo po označenoj planinskoj stazi broj 25. Staza je klasičan singletrack sa kamenom podlogom karakterističnom za Kras. Potrebno je malo paziti na tehniku vožnje i planirati okretanje pedala tako da ne udaraju u kamenje koje štrči. Na tim stazicama možete sresti dosta MTB biciklista, koji su naoružani svom mogućom opremom (od All-Mountain bicikala, full face kacige i štitnika), tako da to dosta govori o tome kakav je teren (kamenjar). Mi se samo malo dotičemo Krasa, šireg područja koje se uglavnom rasprostire na visini između 400 i 550 nmv. Sa područja Krasa je poznat Kraški pršut, koji se ne dimi već se suši samo na buri (bura – hladan severni vetar). Isto tako, kontinentalna klima iznad »Kraškog Roba« utiče i na vino koje je malo oporije nego Refošk iako je to ista sorta grožđa, tako da se ta vrsta na Krasu zove– Teran. Kras nudi dosta mogućnosti za vožnju bicikla od klasičnih XC tura, All Mountain do jednostavnijih trekking i drumaških. Kras je pun pećina koje je voda izdubila u mekanom krečnjačkom kamenu.
Taj deo ture delimično prolazi i kroz park prirode – Glinščica. Označena planinska staza br. 25 nas dovede do raskršća staza na sedlu Mali Kras (u Italiji su oznake planinskih staza sa crveno-belo-crvenom trakom i brojem staze u sredini). Izaberemo stazu prema selu Beka i vrlo brzo smo opet u Sloveniji. Staza postepeno prelazi u dobar kolovoz koji se vije uglavnom po ravnom terenu pored ograđenih pašnika (aktivni električni pastiri). Sela Beka i Ocizla su predstavljali centre otpora protiv Italijanskih okupatora za vreme NOB-a i na to su domaćini jako ponosni. Česti su spomenici OF (»osvobodilna fronta«, prev.oslobodilački pokret) – partizanskom pokretu iz toga vremena.

Iz sela Beka vozimo prema severu kroz deo koji se zove Črešnjevac (Trešnjevac – slobodni prevod na srpski) i spuštamo se u kanjon koji je izdubila reka Glinščica po kolovozu. Saobraćajna tabla na početku kolovoza nas obaveštava da je dozvoljena upotreba puta samo za potrebe šumarskih radova. Ispočetka dobar makadam se promeni u grub kolovoz koji postepeno prelazi u relativno zahtevnu kamenitu stazu na samom dnu kanjona. Malo niže (nizvodno po rečici) se nalaze ostaci bivše partizanske bolnice BK-1. Uspon po razrovanoj stazi prema selu Mihele zahteva malo više energije ali ga olakšava gusta šuma, tako da nikad nije prevruće. Staza je relativno široka ali je i poprilično zarasla bujnom vegetacijom i kupinom. Pred selom Mihele se priključimo širokoj biciklističko-pešačkoj-trim stazi kojom nastavljamo prema Kozini. To je trasa nekadašnje železničke pruge Trst-Kozina, koju su lepo preuredili za potrebe rekreacije. Panoramska staza počinje u centru Trsta i na svom putu prolazi kroz dva tunela i preko nekoliko mostova. Pre nego što se staza završi i sretne sa glavnom magistralnom cestom Koper – Kozina skrenemo na levo, na poprilično oštećen kolovoz koji nas paralelno sa auto-cestom dovede u centar Kozine. Na benzinskoj pumpi ili u brojnim lokalima možete dopuniti zalihe vode, pošto na putu do vrha Slavnika nema izvora. Vozimo prema Rijeci po glavnoj cesti kroz naselje Hrpelje, ali samo 500m gde je na desno skretanje označeno sa markacijom i oznakom Slavnik.
Vrlo brzo podloga postane makadamska. Put su nedavno obnovili povodom proslave 120 godina slovenskog planinskog društva. Sledi dug uspon kroz šumu do lovačke kuće – Na Glavici (646 nmv). Malo nakon lovačke kuće izaberemo levo skretanje na kolovoz prema domaćinstvu (planinski bačiji) Jegno (pravo je direktan makadamski put prema vrhu Slavnika). Skretanje nije eksplicitno označeno osim znaka da je to šumski put. Da smo na pravom putu ćemo znati ako stignemo do još jedne lovačke kućice Na Lipi (LD Videž) nakon cca. 1km. Na tom mestu se srećemo sa markiranom planinskom stazom Kozina-Slavnik kojoj sledimo skoro do vrha. U laganom spustu dolazimo do raskrsnice kod pastirskog domaćintva Jegno – 730nmv (koje je do nedavno bilo potpuno napušteno). Tu je preko leta veća verovatnoća susreta sa psima ovčarima, koji neće dozvoliti da se previše približavate ovčicama na paši. Na području Slavnika su stalno prisutni vukovi a i medved nije tako redak gost (srazmerno veličini ovih zveri su i psi veliki). Na levo je kolovoz prema Skadanščini dok mi izaberemo strmu markiranu planinsku stazu na desno (neki delovi staze su teže prevozni). Stazi sledimo do susreta sa makadamskim putem koji okruži vrh Slavnika i nas u laganom usponu dovede po planinskog doma (Tumova koča) na vrhu Slavnika (1028 nmv). Sa vrha se pruža lep pogled na Koparski zaliv, Trst, Hrvatsku Istru do Učke, Snežnik (najseverniji vrh Dinarskog masiva) i Alpe u daljini. Kada bura očisti zrak Alpe i Triglav se vide kao na dlanu, dok se u daljini naziru italijanski Dolomiti.

Nekoliko bolji vidikovac na severozapadnu stranu pruža Grmada 1002nmv (vrh u neposrednoj blizini) na čijem vrhu je kućica centra za obaveštavanje u slučaju požara koju povremeno koriste i radio amateri.
Slavnik je jako popularan planinarski i MTB izlet, tako da ćete na vrhu sresti dosta ljudi. Uspon preko domaćinstva Jegno nije toliko popularan zbog dužine i težine uspona, ali je svakako jedan od lepših.
Za spust smo izabrali označenu planinarsku stazu prema selu Prešnica. Ta planinska staza (deo slovenske planinske magistrale) je dosta popularna kod planinara tako da je prilikom susreta potrebno voditi računa da pešaci na planinskim stazama imaju prednost. Staza (klasičan singletrack) je dosta brza sa povremenim malo kamenitijim deonicama. Vožnja po takvom terenu zahteva malo više iskustva ali i pravu brzinu da bi vožnja bila što konstantnija i bezbednija. Kad teren postane malo grbaviji možete se zaustaviti zato što je na desno označen odcep prema vidikovcu. Sa vidikovca se vidi cela trasa današnje ture i aerodrom za sportske avione – Črnotiči.

Planinska staza nas dovede do raskrsnice gde se preko strme i kamenite stepenice spušta direktno u Prešnicu (nastavak planinske staze predstavlja izazov čak i »enduro« biciklistima), ali mi nastavljamo napred na užu i delimično zaraslu stazičicu koja u laganom spustu zaobiđe Prešnicu. Staza je zarasla i potrebno je paziti da ne naletimo na kakav sakriveni kamen. Staza se sreće sa kolovozom koji direktno vodi do lovačke kuće – Na glavici, ali mi skrećemo levo i preko železniče pruge izlazimo iz Prešnice. Pruga je prilično prometna jer je to jedina železnička veza luke Koper sa unutrašnjosti, tako da je potrebna dodatna pažnja.
Izabrali smo kratak asfaltni spust do sela Petrinje gde se priključimo na markiranu planinsku stazu koja nas dovede u Socerb. Planinska staza je uzana i poprilično zarasla ali je lepa.
Izlet na Slavnik je zanimljiv u bilo koje godišnje doba. Planinska kuća je zatvorena za vreme najvećih vrućina (od sredine jula do sredine avgusta).