Max elevation: 884 m
Min elevation: 209 m
Total climbing: 1767 m
Total descent: -1433 m
Biciklistička tura Radaljsko jezero- Boranja- Donja Trešnjica
Jedna od najlepših tura, po mišljenju lokalnih biciklista.
Polazak je na veštačkom jezeru, okruženom borovom šumom, gde se na kraju dana osvežavamo kupanjem. Sledi nam uspon do Boranje, tačnije planinarskog doma „Šarena bukva“ (806m) koji nam je prvo mesto za odmor. Uspon je konstantan, u dužini od 3,5km. Odmor u planinarskom domu, a zatim još 2km uspona do Crnog vrha (856м), najviše tačke na Boranji. Pre vrha postoji put ka poznatom rezervatu bukve. Na istočnoj strani Boranje nalazi se rezervat bukvi koji se prostire na više od 15 hektara, od čega je više od polovine tertorije pod zaštitom države još od šezdesetih godina prošlog veka. Odatle se spuštamo prema selu Planina. Pored starih ćumurdžinica i novih malinjaka. Ćumurdžije, zanatlije kojih u ovom kreju još uvek ima, i malinari, ljubazni domaćini koji nas svraćaju na svoje domaće proizvode, sir, kajmak, rakiju. A možda i nešto sa ćumura.
Spuštamo se oko 5km, kroz selo, do reke Trešnjice, koju ćemo bolje upoznati u povratku. I ponovo uspon, 3km dužine, na vrh Čavčić, koji nas svojim izgledom podseća na pašnjake Zlatibora i borove šume Tare. Izuzetan vidikovac, okrenut planinama u Bosni i Hercegovini. Sa Čavčića se spuštamo 7km do sela Donja Trešnjica. Selo vrednih i izuzetno gostoljubivih domaćina. Mesto u kom možete upoznati jednog od najstarijih kovača, ako ne i najstarijeg, koji još uvek kuje u svojoj radionici.
Prolazimo selom i idemo ka reci Trešnjici, njenom kanjonu, okruženom starom šumom. Na samom ulasku u kanjon srećemo decu koja su pregradila ovu, inače, malu reku, i napravila sebi jezero u kom se kupaju. Dalje idemo uzvodno i teško odvajamo pogled od reke, njenih slapova, vodopada, stena, virova.
Prelepa vožnja, dužine 7km, od kojih je jednim kratkim delom asfalt. I ponovo maline, na sve strane. I dosta izvora, kao i ostatkom staze. Tako da na stazi imamo prirodno osveženje.
I ponovo dolazimo pod selo Planinu, ali sada se penjemo drugom stazom, kroz šumu. Prijatan hlad nam olakšava uspon. I izlazimo pod Crni vrh, ali se ne vraćamo do planinarskog doma, već skrećemo u zaseok Lipovo brdo. Spust, šumom, a zatim prelepim vidikovcima, 15km dužine, sve do jezera, odakle smo i krenuli. I na kraju osveženje u jezeru.
