Izlet po Šavrinskim brdima (Šavrinskom hribovju)

Download file: savrin.gpx

 Koper-Pomjan-Koštabona-Puče-Koper
– 32km –4h

100%  zahtevna

Izlet po Šavrinskim brdima (Šavrinskom hribovlju).
Start u Kopru sa 0nmv (0 nadmorske visine). Uređenom biciklističkom stazom krenemo prema selu Vanganel, ali samo do prvog kružnog toka posle table koja označava kraj naselja Koper, gde skrenemo prema Grinjanu (Bošamarin). Tu nas odmah na početku strma uzbrdica kroz zaselak dobro ugreje (uzbrdica je preko 20%) i neda nam da zadišemo punim plućima. Da je uspon izvedljiv možemo zahvaliti asfaltiranoj cesti ali ipak je potrebno uzeti u obzir da ovaj uspon zahteva dobro fizički pripremljenog biciklistu. Postoji više varijanti uspona do Šmarja, svi su asfaltirani a najlakši uspon je po staroj Šmarskoj cesti. U Grinjanu se asfaltirani put privremeno promeni u makadam. Nastavljamo prema selu Šmarje po strmom asfaltiranom putu ali samo do saobraćajnog znaka koji upozorava na uspon 20%. Za one koji vole asfalt je put napred brža varijanta uspona, ali kao pravi MTB biciklistimi gledamo da izbegnemo vožnju po asfaltu. Na levo se odvaja šumski put koji nas paralelno sa asfaltiranim uz pomoć nekoliko serpentina dovede u Šmarje. Na toj tački se vredi zaustaviti i pogledati panoramu Koparskog zaliva sa Trstom u daljini. Napravili smo 285 metara uspona na deonici dugoj manje od 2 km.

Kad smo se nauživali pogleda nastavljamo prema selu Pomjan. Posle raskrsnice je kraći uspon i na levo se odvoji markirana planinska staza (Pomjan – Slavnik). To je lepa »singletrack« stazica koja vodi u Pomjan po izohipsama. Sa njom se seku i mnoge »downhill« staze sa Pomjana tako da treba paziti na eventualan susret.

Slalom između drveća, uska staza i stalna opasnost da sklizneš po strmini zahtevaju maksimalnu koncentraciju prilikom vožnje. Pad na levo ne sme biti opcija. Uživačku vožnju na kraćem usponu treba prekinuti i malo gurati bicikl. Zadnji deo staze je prilično kamenit tako da je potrebno biti stalno skoncentrisan na vožnju. Ostaje nam samo još kraći uspon po razrovanom kolovozu do sela Pomjan (360 mnm). Iz Šmarja prema Pomjanu vodi i dosta popularan panoramski asfaltirani put po kom voze obožavaoci drumskih bicikala.

U Pomjanu nas žute table usmeravaju na makadmaski put prema vodopadu Supot pod Koštabonom (SLO »Supotski slap«). U selu je i javna česma, tako da možete dopuniti zalihe vode. Ako je suša, onda pitajte za vodu ljubazne domaćine. Ukoliko vas počaste refoškom ili malvazijom, to se ne odbija jer su to lokalna vina i vrlo su cenjena među poznavaocima.
Za spust izaberemo stazu označenu plavo-crvenim linijama (oznake markirane staze »za srce i vene«). Na početku širi kolovoz se polako sužava i postaje pravi »singletrack«, na mestima prilično kamenit puteljak. Kad se spustimo do napuštene ruševne kamene kuće smo već blizu vodopada potoka Supot. U blizini je i arheološko nalazište Sv. Helena. Vodopad je uglavnom bez vode, osim ako je prethodno padalo dosta kiše. Predstavlja zanimljivu kamenu stepenicu, preko koje se voda pada u dubinu 17m. Vodopad je jedna od prirodnih znamenitosti Slovenije.

Po stazici na desno stižemo do makadamske ceste prema selu Koštabona. Koštabona stoji na vrhu brda iznad doline reke Dragonje (prirodna granica Slovenija – Hrvatska) i ima zanimljivu tradicionalnu istarsku arhitekturu, tako da će ljubitelji fotografisanja sigurno naći dosta zanimljivih motiva.

Kroz selo nastavljamo asfaltiranim putem do oštre krivine gde se istovremeno odvoji i šumska staza prema selu Puče (pored maslinjaka levo). Staza je na jednom delu zanimljivo prirodno popločana velikim ravnim pločama kamenja ispranim od kiše. U selu treba paziti na braon table koje nas upućuju prema selu Krkavče (te oznake su deo pešačke staze: put izvora vode). Posle kraćeg spusta dolazimo na najlepši deo ture: 3 km vožnje po izohipsama (prava MTB Nirvana) po lepom »singletracku« iznad doline reke Dragonje. Sa leve strane je provalija, tako da nije preporučljivo se previše približavati ivici.

Kad se završi taj idilični deo ture dolazimo do još jedne zanimljivosti – 1,5 m visok monolit: Krkavški kamen. Na njemu je sa obe strane isklesana ljudska figura. Jedni arheolozi kažu da je tu još iz doba starih Slovena drugi iz doba Rimljana, tako da nema tačnih informacija. Svakako je zanimljivo to da domaćini govore o tom kamenu da se tu nalazi od uvek.
Asfaltiranom cestom nadaljujemo, pored groblja na desno. Po približno 500m se na levu stranu odvoji kolovoz označen braon bojom (pravac Nova Vas) – put izvora vode (SLO »pot vodnih virov«).

Kolovoz nas vodi po terasama (iz doba kada su se u tim krajevima intenzivnije bavili poljoprivredom, su strminu ravnali i pravili terase i potporne zidove iz kamenja koje su prethodno iskrčili) do uređenog izvora u Novoj Vasi.
Zato što nas je proganjala oluja koja se spremala, izabrali smo najbrži povratak po panoramskom asfaltiranom putu prema Šmarju i nazad u Kopar.
Lepša varijanta povratka (prvobitni plan) je bio vožnja prema selu Padna (do crkve Sv. Sab) po markiranoj stazi. Jedan detalj je tehnički zahtevniji (nekoliko oštrih serpentina, koje se lakše prevoze upotrebom tehnike »front pivot«, ali nije sramota na tom delu sići sa bicikla) i posle spust po planinskoj stazi do potoka Moželje. Pri spustu je potrebno paziti na markiran odcep u levo zato što uskoro kolovoz postane poprilično zarastao (teško prohodan) i deo puta je odnelo klizište (ako vidiš oboreno drveće na putu, to je siguran znak da se moraš vratiti nazad i potražiti odcep u levo)! Na kraju nas čeka još uspon po ne previše strmom makadamu u Šmarje, odakle nam posle ostaje još samo hitar spust po putu uspona ili po pre spomenuti stari Šmarski cesti.
Prelepe staze koje smo prevozili predstavljaju stare puteve koje su povezivale sela na slovenačkoj obali još iz vremena kada su robu transportovali uz pomoć magaraca. Domaći MTB biciklisti za tu stazu imaju i naziv »kontrabantske steze« – u prevodu švercerske staze. Staze su dobro sakrivene u zaleđu Istre i predstavljaju pravu MTB poslasticu – neka tako i ostane.