Max elevation: 934 m
Min elevation: 50 m
Total climbing: 1490 m
Total descent: -1539 m
Marezige – Kubed – Hrastovlje – Podpeč – Kojnik – Golič…
–71.97 km 
-9h
100% 
vrlo zahtevna
- Total Ascent 2424 m
- Total Descent 2411 m
Po grebenu Kojnika i Kraški rob
Start iz Kopra sa 0nmv (0 nadmorske visine). Vozimo uređenom biciklističkom stazom do sela Vanganel po lepoj dolini. Na početku asfaltnog uspona prema zaseoku Babiči, (malo posle teniskih terena) se odvoji stari kolovoz prema selu Marezige. Označen je plavo-crvenim crtama: put za srce i vene. Kolovoz je u relativno dobrom stanju, tako da nas u nekoliko serpentina popne visoko do crkve Sv. Križa (283 nmv) gde je na novo uređen park sa lepim pogledom na Koper.
U Marezigama se svake godine organizuje festival vina domaće sorte refošk. Većina domaćina prodaje domaće vino tako da to selo zovu domovina refoška. Iz Mareziga nastavimo panoramskim asfaltiranim putem prema selu Sveti Anton, ali samo do odcepa Kavaliči. Na desno se odvoji strm i dosta grub kolovoz do zaseoka Dolani i napred sve do glavne ceste. Na sreću je skretanje prema zaseoku Kocjančiči odmah nakon 15 metara u desno tako da ne trebamo voziti po tom vrlo prometnom putu. Uspon po asfaltiranom putu na Kubejsku Vardu (440 nmv) kroz zaseok Kocjančiči je vrlo strm. Prolazimo pored obalnog »azila za pse« i izlazimo na glavni put iznad deponije u Sv. Antonu. Nakon 500m se na levoj strani nalazi restoran Mohoreče kod kojeg skrenemo na planinsku stazu prema selu Kubed. Staza je dosta zarasla i isprana od vode, tako da je potrebno dobro paziti. U Kubedu je zanimljivo pogledati petougaoni zvonik crkve sv. Florijana. U pozadini crkve se vidi odbrambeni stub u selu Podpeč na sledećem brdu prema kom vozimo.
Spuštamo se po makadamskoj cesti u Hrastovlje. Selo je poznato po crkvi sv. Trojice koja je oslikana sa znanom freskom – mrtvački ples. Crkvu je moguće videti samo po predhodnom dogovoru ili za vreme nekog crkvenog praznika. U blizini crkve je i spomenik »šavrinki« – posvećen ženama koje su iz zaleđa Istre nosile voće i povrće na pijace u Trst (kolokvijalno »branjevka«) i u čast njihovom teškom životu.
Iz sela se na početku spustimo duboko u dolinu odakle vozimo kroz polja i maslinjake po strmom makadamu do sela Podpeč. U selu dominira zanimljiv odbrambeni stub iz 11. veka sa kojeg su nadzirali sva događanja u dolini. Zbijeno selo se nalazi na strmim padinama pod izrazitom stenom sa koje se ponekad odranja kamenje, tako da je zadržavanje na ličnu odgovornost. Na tom mestu je potrebno obnoviti zalihe vode (ispod stene je javna česma, ili pitati domaćine) jer više ne vozimo kroz sela.
Nastavljamo prema selu Brežec po strmoj makadamskoj cesti dok se ne prevalimo preko »Kraškog roba«. To je zanimljiva geološka granica u obliku ivice provalije (ne baš tako izražen kao ivica koja označava kraj sveta iz poznatog filma »Bogovi su pali na teme«, ali slično) koja se prostire od Trsta do Učke iznad Rijeke. Klima iznad »Kraškog Roba« je kontinentalna dok je ispod mediteranska. Kad pređemo železničku prugu, strm uspon malo popusti tako da možemo uživati u vožnji po prelepoj borovoj šumi. Makadam prema Kojniku je povremeno razrovan od pljuskova, ali ga domaćini održavaju na solidnom nivou. Važna tačka je skretanje strmo u levo na kolovoz i vožnja pored lovačkog kontejnera. Taj kolovoz je često u lošem stanju, ali sa malo više tvrdoglavosti i energije je normalno prevozan. Do vrha Kojnika (802 nmv) postoji više puteva, mi smo izabrali uspon sa zapadne strane zato što ćemo nastavljati u smeru jugo-istoka prema sledećem vrhu. U ovom slučaju je do vrha potrebno biciklo nekoliko metara gurati.
Sa vrha Kojnika se pruža pogled na Slavnik (najviši vrh u zaleđu Istre) i ceo travnati greben (venac) koji ćemo prevoziti.
Sa vrha nastavljamo po planinski stazi (lep singletrack) prema Goliču. Pejzaž na tom delu Slovenije podseća na američke prerije i po tome je jedinstven. Staza se pridruži kolovozu kojeg smo napustili kod kamenog zida.
Grub kolovoz nas vodi na sledeći vrh – Golič (889 nmv). U Istri se vidi da nisu u prošlosti poznavali serpentine. Uspon je 30% i prevoze ga retki majstori koji imaju dosta kondicije, tehnike, upornosti i sreće (jedni se hvale da su ga prevozili, ali meni se čini da je to više urbani mit). Nije sramota priznati poraz pred takvim usponom i razjahati konja (bicikl), posebno zato što na suvoj travi gume nemaju puno trenja. Na vrhu je znak u obliku krsta, tako da je to lep kraj za uhvatiti malo vazduha i smiriti puls koji je išao prema 200 prilikom uspona. Pravi vrh Golič je malo dalje i viši je za 1metar. Označen je gomilom kamenja.
Vožnja po travnatom terenu je pravi užitak. Ipak je potrebno paziti da nas ne iznenadi kakav skriveni kamen. Taj greben nije toliko popularan kod planinara tako da je velika verovatnoća da ne sretnete nikoga na putu. Mir, tišina i osećaj totalne udaljenosti od civilizacije ti napuni baterije. Nastavljamo prema zadnjem vrhu grebena koji se još nalazi u Sloveniji – Kavčič (879 nmv). Sledeći vrh je viši ali se nalazi u Hrvatskoj – Žbevnica nad Buzetom. Na vrhu su dva krsta i pruža se lep pogled prema slovenskoj Istri i selu Rakitovec duboko ispod. Pošto je strmo i nije daleko isplati se otići peške na vrh.
Kolovoz se spušta ispod izrazite stene, na kojoj su ugrađeni klinovi koji označavaju različite smerove za sportsko penjanje. Ta stena je zanimljiva više za lokalce, pošto većina koristi poznatije stene u Črnom Kalu i Ospu. Posle približno 500m se oštro u desno odvoji zarasli kolovoz koji nas vodi po izohipsama po prirodnoj stepenici širine od 50 – 100m po sredini stene Kraškog Roba. Tom stazom (uglavnom je to singletrack) se postepeno spuštamo prema selu Brežec. Spust povremeno prekidaju kraći usponi i jedna malo kamenitija deonica spusta prema napuštenoj železničkoj stanici Zazid (100% vozan sa malo pažljivosti). Selo Praproče ostavimo na desnoj strani i spuštamo se prema selu Črni Kal. Iznad sela su svetski poznate stene za sportsko penjanje koje koriste penjači i alpinisti preko cele godine zbog izrazito blage klime. Po zimi temperatura retko prelazi 10 stepeni Celzijusa, a kada je sunčano je osećaj temperature dosta viši zato što je stena zaštićena od bure. Prirodne ugodnosti te klime koriste i MTB biciklisti tako da sezona traje celu godinu (osim u januaru i februaru ako duva jaka bura).
Iz Črnog Kala se spustimo do sela Stepani i preko stare deponije peska strm spust kroz šumu u dolinu do sela Rižana. Ostaje još samo lagana vožnja po dolini reke Rižane prema Kopru i puno srce posle ove predivne ture.
Potrebno je napomenuti da je ova tura primerna samo za dobro kondicijsko pripremljene bicikliste. Za ostale preporučujem da turu započnu na višoj nadmorskoj visini (sela Praproče ili Podgorje). Nekoliko kamenitih deonica (spust prema železničkoj stanici Zazid i spust u Črni Kal) zahtevaju maksimalnu koncentraciju i dobro vladanje tehnike vožnje u težim uslovima. Ova tura predstavlja MTB klasiku na slovenačkoj obali.
